Dairy

Ne znam kako da pocnem, valjda je svaki pocetak tezak, dosao sam ovde iz neke vrste muke, da bi svoje ne zadovoljstvo podelio sa nekim posto nema sa kime da pricam a da me saslusa kako treba... Ovo je mozda i samo akt jer u poslednje vreme imam previse problema u privatnom zivotu... Svako ko bude citao a da ne prozivi nesto od ovoga , kazace, eh dete ili mozda laz... Ali jednostavno tako je kako je... Mislite da su roditelji uvek tu za vas? I da kazu, nikada nece da vas iznevere i da vam zagorcaju zivot jer vas vole.. Na zalost ja sam dosao u situaciju da dozivim sve to lose a ne dobro, i kada vam se srece okrene , sve van ide na gore.. Za 7 dana proteklih doziveo sam razne neprijatnosti i razocarenja, pocev od toga da sam proglasen za najgorieg rasipnika  i bezobraznika  , koji ne ume da pomaze u kuci oko sredjivanja...( banalno i neistinito) I zato sto nikada nisam imao podrsku oca imao sam ocuha, koji kada realno pogledate nije meni nista i zasto bi meni pomagao kada ima svoje dete... Najgore od svega dodje kada ostanete bez podrske roditelja i kada se sve svede na novac i prezivljavanje, sto dovodi do kolapsa jedne zajednice tj. porodice, i gde se prelomi na nekoga, nekoga ko je u sredini...  Onda shvatite da kada dodje to toga , ostajete sami i prepusteni sebi, ili dozvolite da vaz drugi gaze i upravljaju sa vama kako njima odogovara..  Kada vas napusti sreca onda ume da bude jako tesko, to povlaci sve, i kada saznate da nekoga koga volite , u smislu ljubavi tj voljene osobe, da ce vas i on napustit iz zdravstvenih problema, mislim se kuda? Sta dalje? Da li cu uspeti da prezivim ovo sve i nastavim dalje normalno... Zivot ume da bude gorak i lep,nekome je tamo lepo a neko pati.. I ja izrazavam zadovoljstvo ovim putem jer mislim da mi moze pomoci da smirim svoju podsvest i trenutno stanje , koje me dovodi do teske depresije i ako se i dalje drzim i ne dozovoljavam sebi da padnem i dokazem da su svi oni upravu.. Ima li resenja ili covek mora da dotakne dno da bi ponovo ustao?

Rešenje je tamo negde i nadam se da ce doci uskoro... Ustanem i danas i ponovo nema odgovora i podrske od ljudiod kojih si to ocekivao.. Osim svoje voljenje osobe koja je uvek tu za tebe, ali svaki dan kada i se ona javi znas da i ona ima svoju unurasnju borbu, tako da je i  meni tesko, znam da te osobe vise nece biti za par meseci jer bolest nije lako zaustavljiva...
Borim se da ne obracam paznju na to i da pruzam sve sto je u mojoj moci da ne bi osetio bol i patnju... Jer je tesko kada znam , da neko ko je tu svaki dan, i ko mi je oslonac bio u proteklom periodu, vise nece biti tu... I mislio sam da je to samo po filmovima i tamo negde daleko, ali eto, tu je, i suocavam se sa time...